Gledajuci seriju " Sex and the city ", kada glavna glumica izgovara to pitanje, koje je ujedno naslov mog danasnjeg bloga, dodjoh na tu ideju da pisem o toj temi, da li je nasa nekadasnja ljubav iz proslosti bila nasa velika ljubav ili smo samo bili navuceni na bol. Najzanimljivija cinjenica je da mi zene ne volimo dosadu, monotoniju, ni onu vrstu monotonije koja je zapravo harmonija, ali smo mi slepe da uvidimo da imamo harmoniju.I onda bi tu harmoniju nazvale monotonijom, jer nam je dosadno i prosto moramo naci nesto sto cemo analizirati, posmatrati iz vise situacija, jednostavno nesto cime cemo se baviti. Tako i mlade zene, mlade devojke dolaze u zabludu, jednu ogromnu zabludu.Ta zabluda se sastoji u tome da svaki muskarac koji vas nije postovao, koji se ponasao bahato, bio cista suprotnost idealnog muskarca, da to je vasa velika zabluda. On je samo taj koji stvara konstantno negativne situacije, koje nisu dosadne, ali koje su neagativne, lose, jer je los covek i tu je kraj. Onda kad sazrite, onda se vise ni ne secate te vase velike ljubavi, a bas ta vasa velika ljubav posle toliko vremena vas zove i zeli vas pored sebe bez obzira na sve, jer se kasno setio da je samo vas voleo, a vi se zapravo ni ne secate ko je taj covek. Velika ljubav je da vas neko drzi kao malo vode na dlanu,kao pravu damu a da ga vi volite vise od svog zivota. Velika ljubav zelis sve sad, zauvek ! Nema dalje diskusije ...Srecno svim dobrim ljudima!
Нема коментара:
Постави коментар