Dosla sam u taj period zivota, najtuzniji inace za svakog Srbina ili Srpkinju-potraga za poslom. Ovih dana bila sam na razgovor za posao kod jednog od najpoznatijih poslodavaca u Nisu, necu imenovati namerno, jer ja sam samo obican gradjanin grada Nisa, zemlje Srbije, tako reci bez ikakvih prava i zastite, jer zakon za takve ljude ni ne postoji. I da se vratimo na razgovor za posao, kaze menadzer na razgovoru, znas kako tvoje odgovornosti su velike, lista zadataka stvarno duga, ja sam tu da kontrolisem, a ti da radis sve,radno vreme je od 10-12sati, plata je 18 000 dinara, malo mozda kasni, ali Boze pa ovo je Srbija svima kasni.I tako ja prosla u sledeci krug, prosto neverovatno da je ta plata za to radno mesto, koje zahteva visoko obrazovanje i niz odgovornosti gotovo kao lekar zivot je u vasim rukama.I za drugi krug pozovu oni mene i menadzerka mi saopsti da za 20 min dodjem na razgovor drugi. Eto sad ja pitam sebe, sve vas koji dodjete do ovog bloga i procitate ovo, da li su sve kompanije koje deluju tako ozbiljne profesionalne, zapravo suplje iznutra, da li je to samo spoljasnja fasada maska? Citam tako neke vesti na portalima, jedna Nislijka, mlada preduzetnica, napisala tuzno pismo, da jedva sastavlja kraj s krajem, da zapravo nema za sebe, ni za verenika, da su mladi da im treba.I onda stanem i kazem sta sve dospeva u javnost, kakve price???? Da li smo mi svesni broja ljudi koji nema cime da prehrani decu, broja socijalnih slucajeva, koji su promrzli godinama zaglavili u bolnicama zimi, jer nisu imali da kupe ogrev, jer je to za njih luksuz!Kojim se zapravo mediji pogresnim krajevima bave .I tako trazim, borim se, otvaram dusu ovde, na ovom imaginarnom belom papiru, a tako realnom......Laku noc dobri ljudi
Нема коментара:
Постави коментар